IHTM PLAVI
Naučna ustanova

Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju

In Memoriam

Žarko Jovanović-Žare, doktor tehničkih nauka, rođen je 17. juna 1932. godine u Valjevu, od oca Dragomira, poreklom iz Koceljeve i majke Ljubice (devojački Milojević) iz Beograda.

Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu, diplomirao je na tada Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek fizička hemija u Beogradu. Magistar je fizičke hemije od 1971, a doktor tehničkih nauka od 1982. godine. Vojsku je služio u Zagrebu i Varaždinu kao pripadnik ABHO jedinice, 1959/60.

Kratko je, pre i posle odsluženja vojnog roka, radio u valjevskom „Krušiku“ (1959 i 1960-62), a zatim do penzionisanja 2002. godine u naučnoj ustanovi Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, kao asistent (1962), istraživač (1965), samostalni istraživač (1967), vodeći istraživač (1974), viši naučni saradnik (1985), naučni savetnik (1995). U IHTM-u je bio upravnik (1975-1980) i direktor Odeljenja za katalizu (1981-1985), direktor Instituta za katalizu i hemijsko inženjerstvo (1986-1988), a  od 1988. i generalni direktor Instituta za hemiju tehnologiju i metalurgiju, sa kog mesta je 2002. i penzionisan.

Aktivno se bavio naučnoistraživačkim radom u užoj oblasti fizičke hemije-katalizi, i to na teorijskim i praktičnim problemima, a takođe i analizom sintermaterijala tipa SmCo5. Radio je i rukovodio na više naučnoistraživačkih projekata finansiranih iz fondova za nauku i privredu tadašnje Jugoslavije i Srbije. Recezent je doktorskih disertacija branjenih u Sofiji, Bugarska.Bio je aktivni organizator i učesnik slovensko-bugarskog simpozijuma o heterogenoj katalizi u Beogradu 1977. i 1982. godine.

Objavio je 57 naučnih radova u inostranim i domaćim časopisima, 23 naučna rada saopštena su na međunarodnim skupovima, 31 naučni rad saopšten je na domaćim skupovima; ima dva zaštićena patenta i četiri tehnička rešenja i tehnologije.

Bio je član je Srpskog hemijskog društva od 1962. godine i član njegovog predsedništva od 1996. godine. Bio je član Odbora za hemijsku industriju Republičke zajednice nauke Srbije (1982/90), član naučnih odbora simpozijuma i savetovanja u Portorožu (1984), Beogradu (1986) i Zadru (1987), ekspert Saveznog komiteta za nauku i tehnologiju za ocenu programa i projekata finansiranih od Saveznog fonda za nauku SFRJ (1988), član Odbora za hemijsku tehnologiju Saveta fonda za nauku (1990/94) SRJ, član Stručnog veća Univerziteta u Beogradu za izbor u zvanja i odobravanje tema doktorskih teza za hemiju i biohemiju (1992/97), član Saveta za naučno-tehnološku politiku Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije (1992/93), član Saveta za nauku i tehnologiju Privredne komore Jugoslavije (1994/98), član Naučno-nastavnog veća Univerziteta u Beogradu (1988/94 i 1997/98) i član komisije Ministarstva za nauku i tehnologiju za izbor u naučna zvanja od 1993 do 1999. godine.

Iza sebe je ostavio suprugu Ankicu i sina Vladimira.

Posle ovako impresivne biografije, neophodno je pomenuti i ko je, zapravo, u kolektivu IHTM-a, gde je proveo najveći deo svog radnog veka i ostvario sve profesionalne uspehe, bio Žarko Jovanović. Teško je govoriti o Žarku onima koji ga nisu poznavali. Nemoguće je preneti atmosferu koju je širio oko sebe. A oni koji su ga poznavali i imali tu retku privilegiju da sarađuju sa njim, svedoče da je Žarko bio omiljeni i poštovani član kolektiva, omiljeni rukovodilac, čovek sa kojim se nije bilo moguće posvađati, i neko ko je u srcima i dušama svojih saradnika ostavio neizbrisiv pečat. Zauvek ćemo ga pamtiti i nositi u svojim najlepšim uspomenama.